Poštovanje čitaoče !
Verujem da svi mi mislimo da imamo o čemu da pričamo unucima i to
sam i ja mislio do skora. Znate ono " kad sam ja bio mlad ovo je bilo ovako
i ono je bilo onako, tri puta sam pao sa bicikla i kad smo ja i moj prijatelj
Prca pijani vozili sanke" i slične otrcane priče koje ama baš nikome nisu
zanimljive, pa ni vašim unucima. Pa onda ako iz čistog poštovanja unuci
odslušaju prvi deo, e onda se kreće na neki od svetskih ratova, tipa " Ja sam
samcijat na 200 turaka, pa puci puci, ožeži ožeži", e tu ste ugasili i bićete
zanimljivi unucima samo kad dobijete penziju.
Normalno sada se vi pitate : A šta koji moj da pričam ?.
Pa nemate šta da pričate iz jednog jednostavnog razloga, a taj razlog je
Tolstoj jako lepo opisao u jednoj rečenici "Sve srećne porodice, liče
jedna na drugu.....".
Dakle, logički se nameće, da ako želite da imate šta da pričate unucima
i to sa ponosom, izađite iz okvira porodice, uradite nešto što neradi svako,
uradite nešto na šta će i vaši unuci biti ponosni i normalno pričati o tome.
I ja sam do pre dve-tri godine bio samo jedan u nizu član sretne
porodice, koja je i sad sretna, mislim sada još više i ne mogu vam
opisati tačno i kako se to desilo, ali nama nekolicini bliskih
prijatelja se poklopila jedna nedefinisana misao, čiju sam definiciju
tek kasnije pronašao i to od meni nažalost nepoznatog autora a ona
glasi " UVEK SAM SE PITAO, ŠTO NEKO NEŠTO NE UČINI
POVODOM TOGA - A ONDA SAM SHVATIO DA SAM TAJ NEKO JA"
Da se razumemo, ovim ne mislim na politička sranja, koja su sastavni
deo ljudske civilizacije i tako će i ostati, svidelo se to nama ili ne.
Nego mislim na puno puno drugih plemenith stvari, bliske čoveku
koje svako sa malo volje i entuzijazma može da uradi.
Neću navoditi šta sam ja uradio, zato što svako od nas, ama baš svako se
barem jednom u zadnjih godinu dana zapitao "ŠTO NEKO NEŠTO NE
UČINI POVODOM TOGA........".
DD
Verujem da svi mi mislimo da imamo o čemu da pričamo unucima i to
sam i ja mislio do skora. Znate ono " kad sam ja bio mlad ovo je bilo ovako
i ono je bilo onako, tri puta sam pao sa bicikla i kad smo ja i moj prijatelj
Prca pijani vozili sanke" i slične otrcane priče koje ama baš nikome nisu
zanimljive, pa ni vašim unucima. Pa onda ako iz čistog poštovanja unuci
odslušaju prvi deo, e onda se kreće na neki od svetskih ratova, tipa " Ja sam
samcijat na 200 turaka, pa puci puci, ožeži ožeži", e tu ste ugasili i bićete
zanimljivi unucima samo kad dobijete penziju.
Normalno sada se vi pitate : A šta koji moj da pričam ?.
Pa nemate šta da pričate iz jednog jednostavnog razloga, a taj razlog je
Tolstoj jako lepo opisao u jednoj rečenici "Sve srećne porodice, liče
jedna na drugu.....".
Dakle, logički se nameće, da ako želite da imate šta da pričate unucima
i to sa ponosom, izađite iz okvira porodice, uradite nešto što neradi svako,
uradite nešto na šta će i vaši unuci biti ponosni i normalno pričati o tome.
I ja sam do pre dve-tri godine bio samo jedan u nizu član sretne
porodice, koja je i sad sretna, mislim sada još više i ne mogu vam
opisati tačno i kako se to desilo, ali nama nekolicini bliskih
prijatelja se poklopila jedna nedefinisana misao, čiju sam definiciju
tek kasnije pronašao i to od meni nažalost nepoznatog autora a ona
glasi " UVEK SAM SE PITAO, ŠTO NEKO NEŠTO NE UČINI
POVODOM TOGA - A ONDA SAM SHVATIO DA SAM TAJ NEKO JA"
Da se razumemo, ovim ne mislim na politička sranja, koja su sastavni
deo ljudske civilizacije i tako će i ostati, svidelo se to nama ili ne.
Nego mislim na puno puno drugih plemenith stvari, bliske čoveku
koje svako sa malo volje i entuzijazma može da uradi.
Neću navoditi šta sam ja uradio, zato što svako od nas, ama baš svako se
barem jednom u zadnjih godinu dana zapitao "ŠTO NEKO NEŠTO NE
UČINI POVODOM TOGA........".
DD
