Странице

четвртак, 31. јул 2014.

JA IMAM O ČEMU DA PRIČAM UNUCIMA.....

Poštovanje čitaoče !

Verujem da svi mi mislimo da imamo o čemu da pričamo unucima i to
sam i ja mislio do skora. Znate ono " kad sam ja bio mlad ovo je bilo ovako
i ono je bilo onako, tri puta sam pao sa bicikla i kad smo ja i moj prijatelj
Prca pijani vozili sanke" i slične otrcane priče koje ama baš nikome nisu
zanimljive, pa ni vašim unucima. Pa onda ako iz čistog poštovanja unuci
odslušaju prvi deo, e onda se kreće na neki od svetskih ratova, tipa " Ja sam
samcijat na 200 turaka, pa puci puci, ožeži ožeži", e tu ste ugasili i bićete
zanimljivi unucima samo kad dobijete penziju.
Normalno sada se vi pitate : A šta koji moj da pričam ?.
Pa nemate šta da pričate iz jednog jednostavnog razloga, a  taj razlog je
Tolstoj jako lepo opisao u jednoj rečenici "Sve srećne porodice, liče
jedna na drugu.....".
Dakle, logički se nameće, da ako želite da imate šta da pričate unucima
i to sa ponosom, izađite iz okvira porodice, uradite nešto što neradi svako,
uradite nešto na šta će i vaši unuci biti ponosni i normalno pričati o tome.
I ja sam do pre dve-tri godine bio samo jedan u nizu član sretne
porodice, koja je i sad sretna, mislim sada još više i ne mogu vam
opisati tačno i kako se to desilo, ali nama nekolicini bliskih
prijatelja se poklopila jedna nedefinisana misao, čiju sam definiciju
tek kasnije pronašao i to od meni nažalost nepoznatog autora a ona
glasi " UVEK SAM SE PITAO, ŠTO NEKO NEŠTO NE UČINI
POVODOM TOGA - A ONDA SAM SHVATIO DA SAM TAJ NEKO JA"
Da se razumemo, ovim ne mislim na politička sranja, koja su sastavni
deo ljudske civilizacije i tako će i ostati, svidelo se to nama ili ne.
Nego mislim na puno puno drugih plemenith stvari, bliske čoveku
koje svako sa malo volje i entuzijazma može da uradi.
Neću navoditi šta sam ja uradio, zato što svako od nas, ama baš svako se
barem jednom u zadnjih godinu dana zapitao "ŠTO NEKO NEŠTO NE
UČINI POVODOM TOGA........".   

DD




понедељак, 26. мај 2014.

PARADOKS

Opšte je poznato da naše ljudske pozitivne i negativne stvari retko mogu
da se dožive na jednom mestu u isto vreme. E pa ja sam na neprijatno
iznenađenje to doživeo.
Naravno kao što pretpostavljate u pitanju je pecanje, odnosno sve ono uz
pecanje što bi trebalo da krasi karakter jednog čoveka koji se pozitivno
odnosi prema prirodi.
Naime dana 24.05.2014.godine, sam se sa nekolicinom prijatelja iz našeg
udruženja ribolovaca sa šestoro dece, tri dečaka i tri devojčice, zatekao na
dečijem takmičenju u ribolovu na plovak u Bečeju na Prevodnici, delu
Velikog Bačkog kanala uz samu reku Tisu, tačnije deli ih samo manja brana.
Dečije takmičenje sa 83 učesnika, malo koga ostavi ravnodušnog kada na
jednom mestu imate toliko pozitivne nevine dečije energije i grupu odraslih
ljudi koji razmišljaju kao jedan po pitanju budućnosti te dece, odnosno
njihovog zdravog odnosa prema prirodi a samim tim i prema sebi.
I sad se vi naravno pitate šta je u ovom tekstu paradoks, pa on sledi u drugom
delu.
Nakon takmičenja, po dolasku na parking, koji je bio baš kod te navedene
brane i konstatacije da je u autu pakao, rešili smo da otvorimo sva vrata
i da se sa decom prošetamo desetak metara do Tise, što smo i učinili.
Kada smo odmakli nekoliko metara ukazao nam se predivan kej na reci
Tisi, sa šetačima, biciklistima, majkama sa decom i ostalim dobronamernim
ljudima koji koriste predivno subotnje popodne za boravak na svežem
vazduhu pored reke. Međutim na donjem delu keja uz vodu smo zapazili
nekoliko "pecaroša" tačnije njih sedam, svaki sa po jednim štapom u ruci
pa sam na prvi mah pomislio da se radi o varaličarima, ali nije mi puno
trebalo da na moje neprijatno iznenađenje ukapiram da se radi o
grabuljašima ili ti strogo zabranjenoj tehnici koja nanosi ogromne štete
ribljem fondu.
E sad grabuljaša nažalost ima svugde, ali subotom popodne, na keju
punom ljudi na 20 metara od dečijeg takmičenja je bio za mene šok, plus
sam pored mene imao šestoro dece koja su sve to posmatrala. Brzo sam
morao da se saberem zbog dece jer je jedan grabuljaš ispred njih izvadio,
odnosno isčupao povećeg tolstolobika, što je kod dece izazvalo reakciju
tipa "Vauu". E zbog tog "Vauu" sam morao svu decu da poređam na kej
i da im ukratko objasnim šta ovi dole rade i koliku štetu nanose
ribama i mislim da sam uspeo, jer se nakon mog objašnjena jedan klinac
okrenuo prema njima i onako u bradu prošaptao "Jeb.m im ma..r".
Znam gde živimo i znam šta se dešava, ali ovoliku dozu bezobrazluka
pojačanu lažernošću i smehom tih grabuljaša još nisam doživeo.
Pitam se samo ko je brojniji, jer bi po nekom pravilu brojniji trebalo da
odnesu pobedu, mi koji smo doveli decu, gubeći ceo dan, snoseci
određene troškove ili ovi koji su izašli sat-dva i zaradili par hiljada
dinara. Ovo grubo poređenje u novčanicama sam uradio zbog
ovih drugih, jer samo tako razumeju, moralnu stranu im džaba
objašnjavam.
 Ponoviću za kraj rečenicu koju sam izgovorio deci po dolasku do
auta "Nadam se da deco ovo nećete morati gledati kada odrastete"














D.D



понедељак, 24. март 2014.

JOŠ SE TISA UMORILA NIJE

Na velikodušnu dozvolu Nikočev Gliše, velikog
zaljubljenika Banatske ravnice, objavljujemo jednu
njegovu predivnu pesmu o panonskoj lepotici Tisi.
----------------------------------------------------------- 

JOŠ SE TISA UMORILA NIJE

Putuje Tisa i uvek nešto nosi,
kroz Banat ravni ko’ da nešto krije,
života deo i nama odnosi,
a još se Tisa umorila nije...

Kuda to žuri i malo ne zastane?
Po pesku ko’ nekad idemo bosi
i mnogo toga odlazi i nestaje,
sa sobom voda uvek nešto nosi...

Putuje Tisa ravnim Banatom,
talasi njeni ravnicom luduju,
a ona odlazi za svojim inatom,
sa njom i snovi naši otputuju...

Stojim na obali i gledam reku,
proleće došlo i prve rode,
naši životi ko talasi teku,
kuda nas njeni talasi vode...

Još se Tisa umorila nije,
putuje stalno, nikad neće stati,
sudbine naše nosi i krije,
a lepa sećanja večno će ostati...

Brodiće Tisa dok traje sveta,
a tajne naše uvek će da krije,
svakoga leta opet će da cveta,
i još se Tisa umorila nije...

I život tako sa rekom ode,
kao na nebu šarena duga,
kuda to Tisu talasi odvode,
život je radost ali i tuga...

Tisa je radjanje i život novi,
sa njom se živi, tuguje i pije,
kraj njenih obala lepši su snovi,
a još se Tisa umorila nije....


autor Nikočev Gliša