PARADOKS

Opšte je poznato da naše ljudske pozitivne i negativne stvari retko mogu
da se dožive na jednom mestu u isto vreme. E pa ja sam na neprijatno
iznenađenje to doživeo.
Naravno kao što pretpostavljate u pitanju je pecanje, odnosno sve ono uz
pecanje što bi trebalo da krasi karakter jednog čoveka koji se pozitivno
odnosi prema prirodi.
Naime dana 24.05.2014.godine, sam se sa nekolicinom prijatelja iz našeg
udruženja ribolovaca sa šestoro dece, tri dečaka i tri devojčice, zatekao na
dečijem takmičenju u ribolovu na plovak u Bečeju na Prevodnici, delu
Velikog Bačkog kanala uz samu reku Tisu, tačnije deli ih samo manja brana.
Dečije takmičenje sa 83 učesnika, malo koga ostavi ravnodušnog kada na
jednom mestu imate toliko pozitivne nevine dečije energije i grupu odraslih
ljudi koji razmišljaju kao jedan po pitanju budućnosti te dece, odnosno
njihovog zdravog odnosa prema prirodi a samim tim i prema sebi.
I sad se vi naravno pitate šta je u ovom tekstu paradoks, pa on sledi u drugom
delu.
Nakon takmičenja, po dolasku na parking, koji je bio baš kod te navedene
brane i konstatacije da je u autu pakao, rešili smo da otvorimo sva vrata
i da se sa decom prošetamo desetak metara do Tise, što smo i učinili.
Kada smo odmakli nekoliko metara ukazao nam se predivan kej na reci
Tisi, sa šetačima, biciklistima, majkama sa decom i ostalim dobronamernim
ljudima koji koriste predivno subotnje popodne za boravak na svežem
vazduhu pored reke. Međutim na donjem delu keja uz vodu smo zapazili
nekoliko "pecaroša" tačnije njih sedam, svaki sa po jednim štapom u ruci
pa sam na prvi mah pomislio da se radi o varaličarima, ali nije mi puno
trebalo da na moje neprijatno iznenađenje ukapiram da se radi o
grabuljašima ili ti strogo zabranjenoj tehnici koja nanosi ogromne štete
ribljem fondu.
E sad grabuljaša nažalost ima svugde, ali subotom popodne, na keju
punom ljudi na 20 metara od dečijeg takmičenja je bio za mene šok, plus
sam pored mene imao šestoro dece koja su sve to posmatrala. Brzo sam
morao da se saberem zbog dece jer je jedan grabuljaš ispred njih izvadio,
odnosno isčupao povećeg tolstolobika, što je kod dece izazvalo reakciju
tipa "Vauu". E zbog tog "Vauu" sam morao svu decu da poređam na kej
i da im ukratko objasnim šta ovi dole rade i koliku štetu nanose
ribama i mislim da sam uspeo, jer se nakon mog objašnjena jedan klinac
okrenuo prema njima i onako u bradu prošaptao "Jeb.m im ma..r".
Znam gde živimo i znam šta se dešava, ali ovoliku dozu bezobrazluka
pojačanu lažernošću i smehom tih grabuljaša još nisam doživeo.
Pitam se samo ko je brojniji, jer bi po nekom pravilu brojniji trebalo da
odnesu pobedu, mi koji smo doveli decu, gubeći ceo dan, snoseci
određene troškove ili ovi koji su izašli sat-dva i zaradili par hiljada
dinara. Ovo grubo poređenje u novčanicama sam uradio zbog
ovih drugih, jer samo tako razumeju, moralnu stranu im džaba
objašnjavam.
 Ponoviću za kraj rečenicu koju sam izgovorio deci po dolasku do
auta "Nadam se da deco ovo nećete morati gledati kada odrastete"

D.D