NIJE MOGAO DA VERUJE ŠTA SE ZATIM DOGODILO.....
Sve ovo što pišem
vezano je sportski ribolov i sve što uz njega ide, ne zalazim u politiku mada
je ima i u ovoj sferi i to podosta.
Sebe smatram
nekim tihim buntovnikom po pitanju stanja voda, našeg odnosa prema vodama i
ribljem fondu a samim tim i sistemskog odnosa prema istima. Tihi buntovnik je
nekako u skladu sa mojim geografskim i genetskim poreklom a to je Banat, jbg
znaš kako mi Lale kažemo ( Dobro je dok ne tuku ). E pa sad taj geografski
pojam mi se nekako izmešao u glavi, jer sam naprimer smatrao da centralna,
južna itd Srbija ima malo zajebaniji karakter, tipa ( Hajduci, Uskoci, Marko
Kraljević, Musa Kesedžija i drugi ).
Jes mi izmešano u
glavi ali mi se polako kristališe slika i došao sam do jednog po mene
poražavajućeg zaključka da smo svi mi ustvari postali usrana grupa zombija,
koja se zadovoljava takvim sitnicama, koje po nekim zdravim razmišljanjima bi
bile dovoljna za neke životinje da budu mirne i poslušne.
Da vidimo, šta je
dovoljno da jedna životinja bude mirna i poslušna ? Da ima sklonište od kiše,
snega, vetra i malo toplije nego napolju, nema veze kakvo je sklonište dok
ispunjava navedene uslove. Zatim hrana, da ima nešto da se gricne a ako je
gladan da barem zna da će biti nešto da se gricne. Seks sa vremena na vreme, ih
milina. Pa zatim igra, ju-hu igra razbibriga, mozak na pašu. I na kraju tuča,
režanje, ritanje, fajt, još ako je slabiji prava uživancija. Životinja me misli
na sutra, životinja ne misli kako će njegov porod obezbediti gore navedeno,
životinja je zadovoljna i poslušna dok ovo ima.
Šta je nama
sportskim ribolovci dovoljno da bude mirni i poslušni:
Voda, pa ima
vode, može i mesta naći, čak je negde još i lepa priroda, riba, pa ima ribe,
dođe jedna čak nekada dve, doduše nekada ništa ali ima jbg i mi zadovoljni.
E onda sledi
drugi deo, dolazimo kući i konektujemo se na mas-medije, gledamo cice, mice, ko
je koga zajebo, ko se sa kim potukao, gde je koliko poginulo, „nije mogao da
veruje šta se zatim dogodilo...“ i slično.
Zatim krećemo na igru takođe na medije, malo muzike tipa „I tebe sam sit
kafano“ iako u kafani nismo bili dobrih 10 godina.
I na kraju ostaje
fajt, lepo odemo na neki forum, grupu itd u vezi ribolova i opleti naravno po
slabijima i tu nam proradi humanoidno razmišljanje ali samo na kratko, dok nam
ne skrene pažnju treptući naslov „Nije
mogao da veruje šta se zatim dogodilo...“.
SVAKA SLIČNOST SA
GORNJIM PASUSOM JE SLUČAJNA !
Za svaku ovu
slučajnu sličnost ima na desetine dokaza na nama bliskim mas-medijima:
1.1 Osnuje čovek
koji je prso i ne želi da bude zadovoljan, udruženje sa ciljem da skupi
istomišljenike i uradi nešto: Proglase ga budalom, kažu „ Ma taj je finansijski
puko, pa sad traži krivca“, ignorišu ga i nakraju nestane iz naših virtualnih
života.
1.2 Fishing-games
300.000 korisnika, Sexy-guze 125.000 sviđanja.
2.1. Objava da
konkursom koji traje 14 dana, odlaze vode na gazdovanje na 10 godina.
Halo ! 14 dana,
pa za 14 dana ne možeš da skupiš papire za ličnu kartu a kamoli oko 40
ozbiljnih akata potrebnih za konkurs, ko ovde koga pravi budalom i Halo ! 10
godina, 10 godina, znači neki ćete da umrete a neki ćemo možda i da doživimo,
ribe sigurno neće doživeti.
Navedenu objavu
je pregledalo 0 slovima (Nula) korisnika, sviđanja je bilo nula i slovima
(Nula) , komentara nula i slovima (Nula) i deljenja je bilo nula i slovima
(Nula)
2.2. Upeca klinac
malog smuđa i sav sretan objavi sliku na FB: 40 negativnih komentara tipa „
Ispod mere, zbog ovakvih nema ribe“ „Vrati to, gde će ti duša“ itd.
I još nažalost
puno, puno sličnih primera ( fajt, još ako je slabiji milina )
Nisam nikoga
želeo da vređam nekakvim poređenjem sa životinjama, ali želim samo da skrenem
pažnju na to u šta smo se pretvorili i koliko dozvoljavamo da nam se spusti
donja granica tolerancije vezane za budućnost našeg predivnog sporta i sve to
zbog šačice ljudi kojih se plašimo zato što imaju bolja skloništa, redovnu
hranu, seksa u izobilju, pravih igara i na stotine hiljada slabijih za fajt,
slabijih ali samo u glavi.
