Eko - zapažanja 2

E sad, u predhodnom postu sam se usesredio na naše
komšije i samim tim ih prozvao. Sada ću malo da
budem samokritičan, samokritičan u tom smislu što
ću da prozivan moje sugrađane odnosno suseljane.
Samokritičan bi značilo da prozivan samog sebe i svoje
prijatelje, ali mi se grozimo ovih ljudi što ću sada
ne poimenice da prozivam nego će oni lepo sami da se
prepoznaju.
Prozivka je bila oko plutajućih deponija, e moje mesto
u velikoj meri doprinosi daljem razvitku ili što bi
rekli političari "Nezaustavljivom razvoju" plutajućih
deponija. Izraziti razvitak se očigledno može videti na
rampama nasipa odnosno gde mogu da se spuste sa prevoznim
sredstvima do reke,ili ti tamo gde je razvijena infrastruktura.
Ovakvih rampi kod naselja ima dve, ali moje suseljane nemože
da zaustavi ni slaba infrastruktura, tako da imamo nekoliko
puta više razvojnih centara nego što to može da podnesu putevi.
E sad, prvo da Vam objasnim da je uređena deponija na 3 minuta
jahanja od naselja i isto toliko ako ne i malo više treba
jahanja do gore pomenutih razvojnih centara, pa iz ovog
proizilazi da nema logičnog objašnjenja zašto se smeće nosi u
razvojne centre a ne na deponiju. Na ovo predhodno pitanje
mnogi će da odgovore sa "Konji, majmuni, nevaspitane budale i sl"
a sa ovim konstatacijama automatski se povlači i pitanje odnosno
vezanost predhodnih opisa sa društvenim staležom i obrazovanjem.
Kao što sam i u predhodnom postu rekao, ja sam bio jedan od njih
koji sam verovao u to, sve dok nisam jednoga dana.
Da, sledi kraća pričica: Jednoga dana sam se vraćao sa naše prelepe
reke sa decom i pre nego što smo se trebali popeti na nasip, morali
smo da prođemo pored jednog razvojnog centra odnosno mini
( Mislim "mini" ) deponije, koja se nalazi tik odnosno tak uz
pešačku stazu gde prolaze ljudi, a mnogo puta i organizovane grupe
đaka iz škole. Prolazeći, vetar mi sa te deponije donese pod noge
jedan beli papir formata A4, koji je bio na pola savijen, stao sam
na njega i sa drugom nogom sam otvorio taj papir i zamislite šta
sam video. U pitanju je bila fotokopija diplome i to ne makar kakve
diplome nego diplome o završenoj višoj ili nešto tome slično, nisam
želeo da se saginjem da čitam smeće, ali sam jasno video ime na
njoj, bila je to tada jedna ugledna gospođica, što bi rekao
Her-žika ( Na-nivouu ) sa isto tako uglednim roditeljima sa
predivnom kućom i u detalje za izložbu uređenim dvorištem.
Od toga dana, se sa vremena na vreme pitam a to pitanje postavljam i
prijateljima a i vama, šta se to desi sa ljudima da tako mrze
presvega sebe, zatim svoju okolinu pa onda celu prirodu? Možda su
se uboli na neki trn u šumi kad su bili mali, možda ih je pekla guza
kad su istu obrisali sa nekim lišćem u šumi ( koji nije za
to preporučljiv ) ili šta.
E pa, ja ću da vam kažem - U pitanju je bahatost, nemarnost,
lenjost, samoživost, bezobrazluk, malodušnost i ko zna kakvim bi
ih sve nazivima mogli nazvati, ne njih nego njihove vrline.
Kada se samo spomene ova tema, pobesnim i reči mi same idu, tako
da ću sada da izbrojim do deset i da završim sa ovim postom.
Uglavnom završetak ovog posta je isti kao i predhodni, a on je:
- Ako sam nekoga ovim postom prozvao ili uvredio, unapred mu kažem.
" TO MI JE I BIO CILJ"

Eko - zapažanja

U ovom postu ću da se osvrnem na vidljivo eko stanje,
mislim vidljivo, nemam pojma jel taj termin uopšte
postoji ili sam ja ismisio novi, uglavnom pod vidljivo
mislim vidljivo za nas smrtnike.
Radi se o predpostavljate reci Tisi, ona je kod
naseljenog mesta Sanad nekih dvadesetak kilometara
toka od ulaska u našu zemlju iz Mađarske, i baš tu
pravi jednu predivnu krivinu sa ostrvom i sve bi to bilo
bajno da se u samoj krivini pri svakoj promeni vodostaja
nezadesi na tone lepog nam šarenog i nadasve mirisnog
smeća. Na konto gore nam pomenutog smeća, svi koji borave
na vodi, u sebi,poluglasno ili glasno spominju drage im
roditelje naročito majke ovima iz naše drage EU a naročito
iz regiona Tiskog sliva. Među njima sam dugo godina bio i
ja, sve dok nisam otišao sa prijateljima pre dve godine na
kampovanje i pecanje na Tisu, ali kod naseljenog mesta Martonoš
koji se nalazi tik uz Mađarsku granicu. Prvo kada smo stigli mi
je zapalo za oko predivna,čista i očuvana šuma pored obale.
E za drugo opažanje mi je trebalo malo vremena, kada smo se
raspakovali, zabacili i raspalili roštilj, seo sam i po
običaju mi je uz pivce sledilo meditiranje u vidu bledog
pogleda u reku. U toku te moje meditacije mi nešto zasmeta
i nisam znao šta i da bi to otklonio počeo sam bistrije da
gledam i provaim šta je u pitanju, nisam mogao da verujem
i nisam smeo ni da izgovorim da nebi neko pomislio da sam
prolupao - JEBOTE, NEMA SMEĆA, ČISTA VODA, ČISTA OBALA.
Da bi potvrdio ove moje sumnje, ćutke sam prošetao obalom,
kroz šumu i dobro osmotrio vodu, kada sam se uverio da su
moje sumnje tačne tek onda sam saopštio prijateljima tužnu
vest. Da Vas nedavim dalje sa ovom pričom, jer pravo da vam
kažem neznam joj kraj, jer zbog navedenog piva se nešto slabo
i sećam kraja.
Zbog ovog našeg šokantnog iskustva smo ja i prijatelji počeli
malo da istražujemo, odnosno prvo smo počeli da zagledamo ovo
naše predivno smeće kod nas na reci i provalimo da su u pitanju
ambalaže delo naših dizajnera, od ambalaže za alkoholna i bez..pića,
do najlonski kesa naših supermarketa, bilo je neću da grešim dušu
stranih proizvoda kao što su one sa krilcima i bez krilaca ali u
vezi njih nekako nisam mogao da stvorim sliku neke Mađarice kako na
mostu u Segedinu vrši zamenu odnosno pušta na slobodu ovog sa krilcima.
Elem, iz pređašnjeg lako zaključujemo da plutajuća deponija nije
nastala u Daleko im lepa, nego kod nas, a kod nas do navedene deponije
se nalaze samo dva naseljena mesta i to: Turistički najrazvijenija opština
u ovom delu,koja je na Tisu povodom "Cvetanja Tise" dovodila celu
skupštinu R.Srbije, znači Kanjiža i dragi nam Novi Kneževac koji ništa
nezna, nije odavde itd.
Ako sam nekoga prozvao ili uvredio sa mojim postom, unapred mu kažem
"TO MI JE I BIO CILJ"

Viši ciljevi

"Cvetanje Tise" je kao što svi znate ljubavna igra veoma
retke vrste insekata, koja je jedinstvena u svetu
i nalazi se pod zaštitom države.
2009 godine jedan ribolovac je sačinio jedan veoma zabrinjavajući
snimak i dodao da ovo nije jedina godina u kojoj se ovo
dogodilo da se na dan cvetanja Tise vrši prskanje insekticidima same
vode.
Kasno je za traženje odgovornosti, ali ako se ovo ponovi svim pravnim
sredstvima će odgovoran biti pronađen i ako ništa drugo javno osuđen
što znači da će sve naredne generacije znati ko im je uništio prirodnu
lepotu u kojoj su uživale sve dosadašnje generacije.
POGLEDAJ SNIMAK