E sad, u postu "Samo zapažanja" sam opisao neke greške
u vaspitanju dece, što se tiče odnosa prema ribokrađi i
prirode uopšte. A sada ću malo da se osvrnem na ove malo
veće, nazovi mo ih - nemojmo da ih zovemo, dođu oni sami,
al ajd neka budu "Avatari".
Avatari su ti jedna vrsta ljudi.....Nemogu da ih opišem
zato što nemogu da ih razumem, inače svakog kad malo bolje
razmislim mogu da razumem, al Avatare nikako.
Elem, pre nekog vremena sam čuo da su Avatari sa strujom
( Inače Nikola Tesla bi bio posebno ponosan na ovaj vid
korišćenja njegovog izuma ), uleteli na Vujićevu jamu, koja
nema površinski više od 300-400 m2 i možete zamisliti ishod.
Mogao bi sad ja tu da kao i svi ostali krenem sa vređanjem,
psovanjem, pretnjama i tome slično, ali ljudi nerazumeju da
je to Avatarima duševna hrana, pa ja neću da ih hranim.
Nego ću lepo pokušati Avatarima da objasnim ko smo mi i kako
to što oni rade izgleda u našim očima.
E pa Avatari, to što ste uradili ili što planirate da uradite
je u našim očima isto kao kad bi neko:
- Ušao na mesni fudbalski teren, koji svi građani koriste da bi
se razonodili a naročito deca i lepo sa motornom testerom posekao
golove, jer svaki gol ima dve stative i jednu prečku što je ukupno
šest gredica odnosno skoro kubik građe ili ti prevedeno u pare
uštedeo je sebi oko 19.000 dinara.
- Došao u centar naselja i lepo sa puta sa sekačem isekao jedno
10 m2 betona, jer tu ima oko 2 kubika šljunka i 5 džakova cementa
a da ne spominjemo utrošenu STRUUJU za mešalicu ili ti prevedeno u
pare uštedeo je sebi oko 6000 dinara.
I drugo
E sad Avatari, namerno sam navodio mesta koja su u vlasništvu svih nas
kao i sve ribolovne vode na kojima vi "Radite", sa tom veoma bitnom
razlikom da golovi i beton mogu da se ponovo nameste za sat vremena a
za ribu koju ste vi pobili su potrebne godine da bi im se vratio barem
broj a kamoli veličina.
Razmislite Avatari kakvo vi imate mišljenje o ljudima koji bi uradili
ona gornja dva primera, e mi imamo tri puta gore mišljenje o vama.
Ovim bi završio ovaj post, ali znam da nisam ni probudio muzičkog
majmuna u glavama Avatara i znam da ću nastaviti dokle god ga
neprobudim i nepočne da svira.
четвртак, 20. октобар 2011.
уторак, 4. октобар 2011.
Samo zapažanja
Samo zapažanja, moraću platiti nekog da mi smišlja
naslove ovo je strašno al bolje neznam.
Ko o kome a ja o Tisi, dobro ovo sto ću napisati
može da se posmatra i šire.
Čitam po netu o ribokrađi, te kradu ribu tamo, te kradu
ribu amo, pa se onda gomila ojađenih ribolovaca lepo sa
po nekoliko desetina komentara izjada, linčuje, ubija,
psuje i sve ostalo što ide uz to i na kraju se svede
priča na državu i svi zadovoljni do sledećeg puta.
E pa ja nemislim tako, ima i bahato ponašanje države dobar
udeo u tome, međutim krenimo od početka odnosno od detinstva.
Nemislim da nekome držim predavanja o vaspitanju dece, jer
nisam Vam niko i ništa niti sam stručan po tom pitanju, ali
Dali vi dragi roditelji prvo možete da razlikujete sledeće dve
situacije.
Prva - Vaše dete odlazi sa drugarima na pecanje na plovak i dva
tri puta donosi sa pecanja par karasa ili bele ribe sav sretan i
pun doživljaja, e onda jednoga dana donosi jednog povećeg šarana
od 3-4 kilograma, pa zatim donosi par šarana ali i dalje sav
sretan i pun doživljaja.
Druga - Vaše dete odlazi sa drugarima u grad sa biciklom i nakon
drugog ili trećeg odlaska u grad donosi odnosno ima na biciklu nove
ručke sav sretan i pun doživljaja, pa zatim nove gume i pedale, e
onda jednoga dana donosi jedan lep brdski bicikl sa 15 brzina, pa
zatim donosi kući par biciklova ali i dalje sav sretan i pun doživjaja.
E ovako, reakcija prosečnog našeg roditelja je "Šta sad ovaj prosipa
pamet, ove dve situacije nemaju veze jedna sa drugom". E pa dragi
roditelji i nemaju veze zato što su iste, u pitanju su dve identične
situacije, dve krađe, dva postupka vašeg deteta koji morate saseći
na vreme, odmah posle prvog šarana i prvih novih ručki na biciklu.
Znam šta ćete reći, nije isto bicikl pripada nekome a ribe su svačije,
o ovoj konstataciji neželim da trošim reči, ali dragi roditelji zapitajte
se prilikom ove njihove u početku igre sa ribom, dete uči od ostalih da
treba da se sakrije od ribočuvara, da kada naiđe policija baci ribu i da
se pravi blesav i posle se oseća odlično što ga nisu uhvatii, što je isti
slučaj i kod bicikla.
Neželim da vas plašim ali sa bicikla se prelazi na nešto veće i agresivnije.
Prvo vi dragi roditelji treba da se zapitate i da vi nepravite razliku
između krađe i onako-krađe, i onda da to prenesete na svoje dete.
Ja znam da je velika većina roditelja znala ovo pre nego što sam ja
napisao i da njihova deca znaju šta je krađa, zvala se ona ribokrađa,
šumskakrađa,razbojničkakrađa i dr. i takvim roditeljima se divim.
Ako se neko osetio prozvanim ili ako sam nekoga uvredio unapred mu kažem:
"TO MI JE I BIO CILJ"
naslove ovo je strašno al bolje neznam.
Ko o kome a ja o Tisi, dobro ovo sto ću napisati
može da se posmatra i šire.
Čitam po netu o ribokrađi, te kradu ribu tamo, te kradu
ribu amo, pa se onda gomila ojađenih ribolovaca lepo sa
po nekoliko desetina komentara izjada, linčuje, ubija,
psuje i sve ostalo što ide uz to i na kraju se svede
priča na državu i svi zadovoljni do sledećeg puta.
E pa ja nemislim tako, ima i bahato ponašanje države dobar
udeo u tome, međutim krenimo od početka odnosno od detinstva.
Nemislim da nekome držim predavanja o vaspitanju dece, jer
nisam Vam niko i ništa niti sam stručan po tom pitanju, ali
Dali vi dragi roditelji prvo možete da razlikujete sledeće dve
situacije.
Prva - Vaše dete odlazi sa drugarima na pecanje na plovak i dva
tri puta donosi sa pecanja par karasa ili bele ribe sav sretan i
pun doživljaja, e onda jednoga dana donosi jednog povećeg šarana
od 3-4 kilograma, pa zatim donosi par šarana ali i dalje sav
sretan i pun doživljaja.
Druga - Vaše dete odlazi sa drugarima u grad sa biciklom i nakon
drugog ili trećeg odlaska u grad donosi odnosno ima na biciklu nove
ručke sav sretan i pun doživljaja, pa zatim nove gume i pedale, e
onda jednoga dana donosi jedan lep brdski bicikl sa 15 brzina, pa
zatim donosi kući par biciklova ali i dalje sav sretan i pun doživjaja.
E ovako, reakcija prosečnog našeg roditelja je "Šta sad ovaj prosipa
pamet, ove dve situacije nemaju veze jedna sa drugom". E pa dragi
roditelji i nemaju veze zato što su iste, u pitanju su dve identične
situacije, dve krađe, dva postupka vašeg deteta koji morate saseći
na vreme, odmah posle prvog šarana i prvih novih ručki na biciklu.
Znam šta ćete reći, nije isto bicikl pripada nekome a ribe su svačije,
o ovoj konstataciji neželim da trošim reči, ali dragi roditelji zapitajte
se prilikom ove njihove u početku igre sa ribom, dete uči od ostalih da
treba da se sakrije od ribočuvara, da kada naiđe policija baci ribu i da
se pravi blesav i posle se oseća odlično što ga nisu uhvatii, što je isti
slučaj i kod bicikla.
Neželim da vas plašim ali sa bicikla se prelazi na nešto veće i agresivnije.
Prvo vi dragi roditelji treba da se zapitate i da vi nepravite razliku
između krađe i onako-krađe, i onda da to prenesete na svoje dete.
Ja znam da je velika većina roditelja znala ovo pre nego što sam ja
napisao i da njihova deca znaju šta je krađa, zvala se ona ribokrađa,
šumskakrađa,razbojničkakrađa i dr. i takvim roditeljima se divim.
Ako se neko osetio prozvanim ili ako sam nekoga uvredio unapred mu kažem:
"TO MI JE I BIO CILJ"
Пријавите се на:
Постови (Atom)